Šibenski novinar Ivo Jakovljević, s dugogodišnjem stažem u Novom listu, ustupio nam je 'Veliki rječnik šibenskih riči' koje je godinama skupljao kako ne bi otišle u zaborav, a sadrži preko 2700 riječi i fraza.
Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.
Plackomanda - komanda grada iz vrimena Austrije, do 1918., uz kazalište (na početku 21.
vika tamo je poslovnica Jadranske banke)
Plandovati - ništa ne raditi, uživati Boga svoga
Planiti - kad bi se roba, za koju se svit jagmija, prodala u tren oka
Plaurita – upala porebrice
Plema - slabija rakija koja je izlazila pri kraju pečenja i s kojon se razriđivala ona prva, jača
Pljuca – znali su je naši stari držati uz krevet, u dužini glave
Pobirač – inkasator, šta je na pazaru naplaćiva placarinu; niko ga nije volija
Pobluniti – to se more treviti i mlađen čejadetu, ako infiša u šta, oli ako to ona od njega učini, dočin je među starijima malo onih šta prija oli poslin bar teke ne poblunu, obaška ako ih uvati skroloza
Podašoto - podase (metnimo kasti: učinija je podašoto, pobiglo mu, jerbo nije moga stisniti)
Podastrići se – strižu se i ovce i judi, ma samo se judi – ako tražu od brijača da in samo zeru skrati kosu - podastrižu
