Šibenski leksikon: 'Ćaća ni bija od ćakule pa je mater uvik govorila da je bleka od čovika'

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Ćaća – glava famije, (od milja) ćako; ćâ (kad ga se doziva); pape (u Staron gradu, pogotovu u plemićkin oli tajanskin kućama); najstariji u klapi (tako su, Ćaća, mlađi zvali našega Mišenka Krnića, a Pape, isto našeg, Antu Bukića)

Ćakule - (ven.) razgovori, ma i razbanzzavanje, ogovaranje, štracanje, štrapanje, štricanje. Pa se zna čuti da ko reče i ovo: "Neću da se zamenon vuču nikakve ćakule!"

Ćakulona - razbanzzona; more to biti i žensko i muško, koji ne moru otrpiti a da ne prinesu okolo sve šta su načuli; muški znaju biti gore ćakulone od ženskih, nabaška kad počnu gubiti forcu  

Ćapateća – kanavača ili manja krpa za ćapati vrilu teću, oli za otrati ruke i pokupiti masnoću oko justa poslin ručka

Ćapati - uvatiti, privatiti, vazesti, uloviti

Ćaro - kjaro, svitlo

Ćiverica - (tur.) vrsta sukna za kapu, pa i sorta kape; glava, tintara

Ćorda - (tur.) sabja

Ćufit – potkrovje; jedni tako zovu čovičji mozak, jerbo na čoviku stoji skroz gori, u ćufitu

Ćufter ili ćukter – kotunjata od grožđanoga mošta s cimeton i bajamama (topi se pod jezikon)

Ćukiti - to dica u drugomen litu radu na ćuku, a poslin, ka veći, na bičeriniće, pinjate, bukare, iz damjane, na gumu oli na siće; ko ćuki, prija oli poslin se i naćuki, ćuteći se sritno ki ditić

Ćuknut – teke udaren (u glavu) oli zeru uvrnut; more to biti po raci, a i na svoju ruku (ako se ne more dokučiti na koga se uvrga)

Ćuliti - stati u mistu ki ćuk, pa zvirati okolo i nedoćukati ništa; naćuliti se moru uši, kad zarad velike kurjožitade triba čuti šta ne bi tribalo čuti

Ćunka – njuška, gubica, prednjica od glavine

Ćurlikati – stati na mistu i pivati ki tica ćurlik, pa dangubiti

Ćuskija – tur. poluga