Šibenski leksikon: Kome bi bila preša počeja bi lokati u svojoj konobi, čin bi oči otvorija

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Letičast – brz

Letrika - struja

Leturin – drveni držač za čitanje novina u kavani (bilo ih je u Narodnoj kavani na Pojani, a jedno vrime i u Medulića)

Liđera – mlađe, divje čejade, spremno na svašta

Ligambe – nije baš da je za oglavu ih držati, ali ih žene znaju metniti, samo da ugodu svome čoviku (koji bi ono šta je vidija u kinu, tija imati i u kući)

Likadina – završni sloj tanke žbuke; falše komplimentiranje

Lingvet – jezičac u ždrilu

Lipo tamo - skroz tamo, tamo daleko

Lišo - brez punta; proći lišo - to se reče kad ko prođe brez kaštiga, kolko god da ga je zamirita

Litavica - proliv; a zna se kasti i za čiji govor kad sliči na litavicu

Litretavati – uslikavati

Livorver – pištolj

Lokati - piti teke brže, da se ne uskvasi i ne priskakati ni jedan dan u godini; u Veneciji se lokalo po lokandama, a u Šibeniku po oštarijama i tovernama; kome bi bila preša počeja bi lokati u svojoj konobi, čin bi oči otvorija; kad se loče, loče se iz povećih sudova, oli na siće, a cicati se more i na gomu