Šibenski leksikon: 'Maaaa! Pala je kiša, a nisan imala lunbrelu!'

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Lumaca – svića na petrolj; držala se skroz gori na kredenci

Lumbel – krupna, ricasta pilotina

Lumin – stinj šta pliva u maslinovome uju povr vode u kojoj čikari; užiže se u sićanje na naše pokojne na dane njijove smrti

Luminal – barokni ukras na krovovima nekih gradskih palača

Luna - znalo se tako zvati

Misec; ma, najviše se tu rič duperavalo za kasti: uvatila ju je luna, pa ti je najpametnije odalečiti se, dok je ne prođe

Lunbrela - kišobran

Lupež - dočuja san zašto se jedino u Šibeniku razvodnik za struju s dvi utičnice zva lupež: jerbo se u počecima elektrifikacije, a u tomen je naš grad bija među prvima u svitu, struja po kućama naplaćivala prama broju grla za bumbete, pa su snalažljiviji odma počeli u jedno grlo umećati lupeža koji je ima više ulaza (i za bumbetu, i za utikače)

Luš – luksuz

Lušijača – ramina za iskuvavanje robe u lugu

Luštrati – namazati postole patinon, pa bruškinon bruškinavati i sjajiti; ma, luštrati se more i mobija, i šta ko oće (prefin i cili životopisi)

Ljubast – mil i drag

Ljubica - prvo ime za Crnicu (da je prija nego li je tamo dignuta fabrika, šta se poslin zvala TEF, to bija teren pripun viola, pa bi se znalo uduplati joj ime i kasti: O, Crnica-Jubica)

Ma – ali Maaa! (Ćaaa, Baaa!) - dozivanje matere, ćaće i babe u najkraćoj šibenskoj verziji

Mac – snop, svežanj (karata, šparoga, petrusimena, ravanela); još živuća mira na šibenskon pazaru

Macola – drveni bat s metalnin, nazubjenin dnon, za batiti šnicele; dok ih se tuklo, znalo se to činiti i jače nego šta triba, da čuju i prve konšije

Mača - mrlja

Madrebadeša – starješinica ženskog samostana