Šibenski leksikon: 'Oštetilo mu kolombu na brodu, pa mu je pa život'

Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti, piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske.

Klepati – triskati po ušima; najpopularniji šport u pučkoj skuli: ti koji sidiš odozada, klepneš ovog šta je isprid tebe, i kad se on okrene, praviš se da nije tvoj posal, ili ga klepneš sa strane kojoj je bliži ko drugi oko tebe, pa jedva čekaš da se ta dva potuču; klepac je bat u zvonu

Klobušac - sve do početka 1980-ih, to su bili vrtli šta su ih držali Stančići (di su sad švore), pa moji Karadžolići u sridi, i uz njih Jakovljevići, kojima je bija prizivak Moko; sve je to nacijonalizirano u 1980-ima (u korist grada, Pošte i Vinarije), u vrime inflacije, pa san ja od babe onda na dar bija dobija tranzistor - tolko je vridila cila nadoknada šta se s pomakon od šest godina isplatila za 10.000 m2 našeg obradiva zemljišta. Sad je tamo Kaufland, u kojen ima svega, samo ne onog blaga šta je jošter 1960-ih pupalo i cvitalo po našen Klobušcu.

Kloniti - more glava na katrigi naglo pasti poslin obilata ručka, a more i cilo tilo, u robi; ma, kloniti se more pametnije čejade od kojeg drugog, inberlanog oli skroz inšenpjanog, da mu ko ne bi reka: a, s kin si, takav si!

Kobulj – veliki grozd

Kocjuto - to more biti dite, koje po vazdan grinta i neće da sluša, nego se svemu i sviman suprotivi

Koćeta – za jednu peršonu, s punon gornjon i donjon stranon

Koguma – grezzija posuda s pokrivalon i šantarelon za otklopiti ga pritiskon palca, koja služi za kuvati kafu od žita i cikorije, za poslin raditi bilu kafu (u koju se ubumba feta suvjega kruva).

Kokodakati – govoriti priko svake mire, bljezgetati brez pameti i ne znati stati

Kokolavati se – umiljavati se (a za šta?) 40 Kola – lipilo; šnjon se more i inkolavati

Kolačina - krpeni krug, šta bi ga naše žene mećale na glavu, da boje moru nositi vidra puna masta, oli đubar, držeći dlane obiju ruku naopako, uz bokove

Ko-la-finta – ka, ajmo kasti, tobože, za fintu, per la finta

Ko-la-fjaka – brez ikakve brige, skroz polako, usporeno, fjakasto

Kolarina – kravata, vežije se oko kolara; po njoj su se gospoda tila razlikovati od težaka

Kolet (na pištanju) – ovratnik, ogr(li)ca, a more biti i kolet, koji se skupja poslin sprovoda, za pokriti troškove pokopa, a dava je ko je kolko moga

Kolobari – škuri koluti, podočnjaci, koji kažiju da čejade oli malo spava oli loče, oli mu s bubrizima nije sve kako triba. Kad su oko Miseca, kažiju da bi sutra moglo biti jačeg vitra.

Kolomba – brodska kobilica, šta dunbja, to boja, jerbo to boje drži balancu na valovima

Kolona – bitva (na rivi), za inkapelati je i nabaciti na nju cimu, oli sisti guzicon, pa s kraja loviti glamboče i špariće

Kolpati – kolabirati; kad čovika naglo uvati slaboća, padne mu život i debuleca priuzme srce, pa mu čelo orosu kapje ladnoga, samrtnoga pota